КЕСИР
Қарақалпақша
ат. 1. Зыян, зәлел, кесент.
Отызынан калған жесир, Қылған иси бәрха кесир, Еки адам урысса, Арасында сол бар еди («Алпамыс»).
Кимлердиң кетип жесири, Жигитлик ҳәсири, Ҳәкери таздың кесири, Сол қызларға тийген екен (Бердақ).
0 Кесир болыў, кесир қылыў — келиспеў, қарсылық көрсетиў, зыянын тийгизиў.
Хәр сөз айтып мениң есим аласаң, Сөз айтып жолыма кесир қыласаң, Душпан келалмайды енди елиме, Бизлер кетсек, елде ... («Қоблан»).
2. мат.
Қалдық, қалдығы.
Жумагүлдин шығарған есабы да кесир болып шықты,... («Жеткиншек» г.).